ECCLESIA GNOSTICA CATHOLICA

Verovanje Gnostičke Katoličke Crkve
Pregled - by Helena i Tau Apiryon

Tekst Verovanja Gnostičke Katoličke Crkve je sledeći:

    Verujem u jednog tajnog i neizrecivog GOSPODA; i u jednu Zvezdu u zajednici Zvezda iz čijeg ognja smo stvoreni, i kome ćemo se vrtiti; i u jednog Oca Života, Tajna nad Tajnama, u Njegovo ime HAOS, jedinog namesnika Sunca na Zemlji; i u jedan Vazduh, hranitelja svega što diše.

I verujem u jednu Zemlju, Majku svih nas, i u jednu Utrobu u kojoj su svi ljudi začeti i u kojoj će počivati, Tajna nad Tajnama, u Njeno ime BABALON.

I verujem u Lava i Zmiju, Tajna nad Tajnama, u Njegovo ime BAFOMET.

I verujem u jednu Gnostičku Katoličku Crkvu Svetlosti, Života, Ljubavi i Slobode, čija Reč Zakona je TELEMA.

I verujem u zajednicu Svetaca.

I kao što se hrana i piće svakodnevno u nama pretvaraju u duhovnu tvar, verujem u Čudo Mise.

I priznajem jedan Baptizam Mudrošću kojim postižemo Čudo Inkarnacije.

I priznajem svoj život jednim, individualnim i večnim, koji je bio, jeste, i biće.

AUMGN, AUMGN, AUMGN.

    Primetite da je Verovanje podeljeno u 8 klauzula, koje sledi trostruka telemitska forma Pranave. Prve četiri klauzule odnose se na četiri slova Tetragrammatona, YHVH: Oca (Haos), Majku (Babalon), Jedinstvo Oca i Majke u Sinu (Bafomet) i Kćerku, Nevestu Sina (Crkva). Sledeće dve klauzule opisuju esencijalne produkte Mise iz prespektive skupa. Zadnje dve klauzule su pre u formi priznanja nego verovanja, i opisuju paralele između zbivanja na Misi i života pojedinca.

O GOSPODU, ZVEZDI, OCU I VAZDUHU

“Verujem u jednog tajnog i neizrecivog GOSPODA”

    Reč “neizreciv” znači neopisiv, s one strane govora. Odnosi se na Kether, krajnje Jedinstvo koje je iznad svakog Razumevanja i ne može biti shvaćeno čak ni najvišom Mudrošću.

“...i u jednu Zvezdu u zajednici Zvezda iz čijeg ognja smo stvoreni i kome ćemo se vratiti.”

Odnosi se na Sol, Sunce, našeg “Gospoda vidljivog i čulima dostupnog” krajnji izvor sve fizičke energije oko i unutar naše planete, koja je samo jedna od mirijada.

“...i u jednog Oca Života, Tajna nad Tajnama, u Njegovo ime HAOS, jedinog namesnika Sunca na Zemlji.”

    Ime HAOS potiče iz Libera CDXVIII, 14., 4., 3. i 2. Aetira, gdje je identifikovano s Imenom Chokhmaha. HAOS je ime koje su koristiti orfejanci da bi označili primarnu, jednoliku supstancu od koje je formiran Univerzum. Alhemičari su koristili reč “haos” da bi označili “suštinu” ili “dušu” nečega - njegov “vazdušni”deo – iz tog korištenja reči “haos” mi danas izvodimo našu modernu reč “etar”. Ovde se ona odnosi na Kreativni Očinski Princip, Yod Tetragrammatona, na Vatru Heraklita i Kaldejskih Proročišta.

    Iz ostalih Crowley-jevih spisa znamo da se “jedini namesnik Sunca na Zemlji” odnosi na FALUS, koji se tako poistovjećuje s imenom HAOS. FALUS onda u svome kapacitetu, kao “jedini namesnik Sunca na Zemlji”, predstavlja kreativnu i životodajnu Vatru manifestujući se u živim bićima koja borave na ovoj planeti.

    U kontekstu korištenom u Gnostičkoj Misi (kao i Rubinovoj Zvezdi) ime “FALUS” ili “PHALLE” se ne sme pobrkati s rečju “penis”, iako penis služi kao drevni, mada nesavršeni, simbol FALUSA. Termin “falicizam”, kojeg koriste Sir Richard Payne Knight i ostali, ne odnosi se na obožavanje penisa, već na obožavanje Stvaralačke Sile, Sile koja boravi u seksualno zrelim individuama oba pola. Seksualno zrela i aktivna žena je utelovljenje FALUSA isto koliko i svaki muškarac.

    Usprkos tome Stvaralačka Sila izražena imenima HAOS i FALUS (ili PHALLE) različita je od one izražene imenom BABALON. Dok HAOS predstavlja sirovu stvaralačku silu ili kreativnu energiju, BABALON predstavlja uticaj koji zarobljava, ograničava, koncentriše, vodi i upotrebljava tu sirovu Energiju kao profinjenu i fokusiranu Snagu za Izvršenje Velikog Dela.

    Utroba koju je oplodio FALUS je “ Utroba u kojoj su svi ljudi začeti i u kojoj će počivati” ili prostorno-vremenski kontinuitet od koga se sastoji univerzum.

    Israel Regardie u “Oku u Trouglu” spominje da je Crowley rekao, “Ako si dokazao da je Bog samo ime za seksualni instikt, to mi se čini ne tako dalekim od opažanja da je seksualni instikt – Bog”

“...i u jedan Vazduh, hranitelja svega što diše”

    Vazduh, jedan od četiri elementa, pripisan Vau-u Tetragrammatona, je Treća osoba Svete Četvorice. On je Tiphareth Chokmahu HAOSA, on je Jesod Tipharethu Duha. Kao Ruach, on je Sveti Duh, Um Formativnog Sveta, i Sin Oca, koji ljubi obraz naše krasne Majke, koji silazi s neba da bi posredovao između nas i našeg Oca Sunca prenoseći Svetu Pranu u našu krv putem Inspiracije. Fizički, taj jedanVazduh nas ujedinjuje u jedan senzibilan kontinuum sa svim drugim živim bićima koja su ikad boravila na Zemlji. Tako biljke uzimaju ugljen dioksid koji spajaju sa Solima Zemlje, Vodom i Sunčevim Svetlom da bi nam dale hleb i vino; a pri tome vraćaju kiseonik kojeg mi, kao i životinje, uzimamo. Taj kiseonik hrani našu unutrašnju vatru metabolizma, u kojoj su žrtvovani hleb i vino, i čiji incens vraća ugljen dioksid u Vazduh, kao ponudu i zahvalu za naše hranjenje. Odatle, sav zemaljski život je povezan u fizičku, cikličku zajednicu preko medijuma Vazduha.

O ZEMLJI, MAJCI I UTROBI

“I verujem u jednu Zemlju, Majku svih nas, i u jednu Utrobu u kojoj su svi ljudi začeti i u kojoj će počivati, Tajna nad Tajnama, u Njeno ime BABALON.”

    Ime BABALON, poput imena HAOS, dolazi iz 12. – 2. Aetira Libera CDXVIII, gdje je identifikovano kao Ime Binaha, Velike Majke, Heh Tetragrammatona u paru s Yodom HAOSA. U Gnostičkim terminima, Babalon predstavlja SOFIJU, Majku Svega; a sa HAOSOM, prvi od dvojnog principa odgovornog za manifestaciju postojanja.

    HAOS/BABALON se mogu identifkovati sa Suncem/Mesecom, Nebom/Zemljom, Šivom/Šakti, Šamašem/Ištar, Dumuzijem/Inanom, Zevsom/Semelom, Simonom/Helenom i ostalim parovima “božanskih ljubavnika”.

    BABALON, kao Velika Majka, predstavlja MATERIJU, reč koja je nastala iz latinske reči za Majku. Ona je fizička majka svih nas, ona nam je dala materijalno telo kao odeću naših nagih duhova; Ona je Arhetipska Majka, Velika Yoni, Utroba svega što živi kroz tok Krvi; Ona je Veliko More, sama Božanska Krv koja prekriva Svet i koja teče našim venama; Ona je Majka Zemlja, Utroba Sveg Života koji poznajemo.

O BAFOMETU

“I verujem u Zmiju i Lava, Tajna nad Tajnama, u Njegovo ime BAFOMET,”

    Lav/Zmija, kao spoj simbola, je drevan, i pojavljuje se u mitraističkoj, egipatskoj i gnostičkoj ikonogafiji. Lav je “Kralj Zvijeri”, kroz svoju snagu, kraljevsko vladanje; žutosmeđe solarne boje, i zbog svoje grive nalikuje jutarnjem rumenilu Sunca. Zmija je, možda zato što je navodno čuvala Drvo Znanja, povezana s Mudrošću. Takođe, zato što menja kožu, i zato što se kreće talasasto, Zmija je dugo bila simbol pomlađivanja i ciklusa smrti i ponovnog rađanja. Neke su kulture zabeležile, da je zmija, stoga što ima oči bez veđa, jedino stvorenje koje može bez treptanja gledati direktno u Sunce.

    Ime hebrejskog slova Teth znači zmija, a Teth je atribuiran zodijačkom znaku Lava. Teth korespondira sa Tarot Arkanom “Strast”, ili u starom sistemu “Snaga”. Ta Arkana opisuje odnos između HAOSA i BABALON.

    Dok su Lav i Zmija oboje povezani sa Teth/Lavom, zmija je takođe simbol zodijačkog znaka Škorpiona. Lav i Škorpion su oboje fiksni znaci, i Lav je vatreni znak, kojim upravlja Sunce, a Škorpion je vodeni znak, kojim upravlja Mars (ili Pluton), a Škorpion i Lav su na krugu zodijaka u kvadratu. Takođe, Škorpion je pripisan hebrejskom slovu Nun, koje korespondira sa Tarot Arkanom “Smrt”. Lav može biti gledan kao predstavnik svesne Volje, Volje za Životom, a Škorpion kao predstavnik nesvesne Volje, ili Volje za Smrću.

    Naša nas tradicija uči da nema smrti bez života, i života bez smrti. Život i smrt su dve strane istog Točka: Zmija i Lav, Tajna nad Tajnama, u njegovo ime BAFOMET.

    BAFOMET je ime idola za čije su obožavanje bili optuženi Vitezovi Templari. Bafomet je bio interpretiran na razne načine od različitih autoriteta, i ovde su neki primeri:

- Visconti: iskrivljeno od francuskog Mahomet (Muhamed)
- Von Hammer Pürgstall: grč. Baphe Metis = Baptizam Mudrošću
- Von Hammer Pürgstall: heb. Maphtah Bet Yahweh = Ključ Kuće Božje
- Raspe: grč. Baphe Metros ili Baphe Metios = Baptizam ili Tinktura Mudrosti
- C.W. King: grč. Baphe Metros = Baptizam Majke ili pokvarenost “Behemota”
- Levi: simbol Univerzalnog Agensa, ili Merkura, ili Pana, ili Sumpora, ili gnostičkog Hyle; takođe obrnuti notarikon – TEM.O.H.P.AB. = TEMpli Omnium Hominum Paces Abbas – “Otac Hrama, univerzalni mir čoveka”.
- Mackey: simbol smrtnosti
- Blavatsky: simbol Azazela, “Jarca Božjeg” ili “Snage Božje”
- Crowley: BAFOMIThR = Otac Mitra: takođe 8 slova ukazuje na Merkura, isto tako 729 = Kephas, kamen, ime koje je Isus dao Petru, osnivaču Crkve, Zaglavni Kamen koji je Ugao Hrama; takođe obrnuti pentagram, odrasli hemafrodit, takođe originalno biće, Zeus Arrhenothelus, ili Bachus Diphues; takođe Androgin, hijeroglif arkane perfekcije; takođe simbol Pana Pangenetora (Svestvoritelja) kao što je simbolično prikazan na Atu XV, Tarot Arkani “Đavao”.
- AthBaSh Temura: BPhVMTh (Bafomet) = ShVPhIA (Sofija)
- Baigent & Leigh: arapski Abufihamet, izgovara se na maurskom španskom kao Bufihimat = “Otac Razumevanja”, ili “Otac Mudrosti”

    Bafometski idol je bio obično opisan kao “bradate glave divljeg izraza.” Von Hammer-Purgstall (Mysterium Baphometis Revelatum, 1816) dovodi u vezu niz izrezbarenih i izgraviranih figura na brojnim umetninama Templara iz 13. veka (kao što su pehari, zdele i kovčezi) sa Bafometskim idolom.

    Slične slike, nađene su na brojnim različitim nalazima. Slika je tipično ženske ili androgine figure ozbiljnog izraza, ponekad s bradom, gole, osim kape i nakita glave sličnog onome nađenom kod Cybele na drevnim spomenicima, koji drži u svakoj ruci lanac, sa strane su slike sunca i meseca, i/ili petokraka ili šesterokraka zvezda, i lobanja mu pod nogama.

    Koristeći delove slika koje je objavio Von Hammer-Purgstall, Eliphas Levi je prikazao Bafometa na svom, sada poznatom crtežu “Đavola” s Tarota, krilatog, jarčeve glave, sa ženskim dojkama i kaduceusom kao falusom, koji sedi na kockastom kamenu koji počiva na kugli, desne ruke podignute prema rastućem polumjesecu i ispisanim solve, a lijeva je ruka spuštena prema bezbojnom polumesecu s ispisanim coagula, plamteća baklja mu je među rogovima, a na čelu uspravni pentagram.

    Da li je Bafomet “Đavo”? Zar mi obožavamo “zlo” božanstvo? Ni prema našoj definiciji ili čak prema definicijama koje koriste naši klevetnici – ne. “Zlo” Bafometa, “Đavo” Tarota, nije zlo zločina ili tlačenja ili praznovernog svetogrđa, već ono koje je smatrano najvećim “zlom” kod manihejaca i Gnostika Starog Eona, naime stvaranje, koje rezultuje inkarnacijom, utamničenjem čistog Duha u nečistoj “Utrobi” materije. Zato je Bafomet simbolizovan s oba pentagrama, uspravnim i obrnutim - uspravni pentagram pokazuje Duh spojen s četiri elementa materije, a obrnuti pentagram pokazuje Duh zaronjen unutar četiri elementa materije.

    Bafomet može biti posmatran kao Dijalektičko Jedinstvo Suprotnosti: jedinstvo Haosa i Babalon, Sinteza Teze i Antiteze, Chokhmah i Binah ujedinjeni u Tipharethu; sperma i jajašce ujedinjeni u zygotu; Yod Otac i Heh Majka ujedinjeni u Vav Sinu; volja i sećanje ujedinjeni u svesnom umu. Setite se da je Vav hebrejska reč za “klin”, koji ujedinjava. Odatle, Bafomet je Zmija i Lav, Androgin, Hermafrodit, Rebis alhemičara i dvoglavi orao Slobodnih Zidara. Bafomet je takođe odatle “Baptizam Mudrošću” kojim postižemo “čudo inkarnacije”: Zevs koji guta Merkurijanskog Metisa, koji je izbio iz njegove lobanje kao Atena, boginja mudrosti; ili uronjenje Volje Chokhmaha u Veliko More Binaha, koje rezultira sa sedam reka i lomljenjem posude; ili spuštanje Sofije/Achamotha u spoljnu tamu uzrokujući stvaranje Sveta; spuštanje Goluba nad Pehar i Hostiju da se posveti Euharistija.

    Oni kojima je bliska Simonska Gnostička rasprava nazvana Apophasis Megale, će prepoznati Bafometa kao Oca, Demijurga koji se manifestuje u Srednjem Prostoru, između muške Velike Moći, i ženske Velike Misli.

    Sledeći uvid u prirodu Bafometa možemo steći ako smatramo Lava kao “lava Judinog plemena, korena Davidova,” a Zmiju za onu koju je Mojsije u pustinji nagovestio kada je razapeo vatrenu medenu zmiju – Zmiju čiji broj je 358.

    Sledeći su simboli s raznih perspektiva atribuirani Bafometu: Sunce i Mesec zajedno, Tačka unutar Kruga, grčko slovo Theta; Orfičko Jaje, Srce ovijeno Zmijom, Kundalini Zmija ovijena oko Svayambhu-Linga; slika Ardhanarishvare; grčko slovo Ypsilon; rimsko slovo Y; Uspravni Pentagram; Obrnuti Pentagram; Heksagram (kao spoj Vatre i Vode); Dve zvezde (s pet i šest krakova); Jednopotezni Heksagram (Sunce i Mesec ujedinjeni s četiri elementa); Sekhemti Kruna (Kruna ujedinjenog Severa i Juga); Češer; Ruža i Krst; Ankh; simbol Venere; simbol Marsa; simbol Merkura; Kaducej; Štap Adepta; keltski Krst; Solarni Krst; Orb i Krst; Točal; lobanja i prekrštene kosti; lobanja sa Zelenom Grančicom ili Listom u ustima; Drvo koje raste iz trupa; Kandža; Ruke koje mole; Dete; Isus u Mandorli; Alfa i Omega; Golub koji se spušta na Pehar; Delfin koji se igra u Moru, Kocka u Krugu, Vodoravno i Uspravno; Koplje i Pehar; Mač i Disk.

O GNOSTIČKOJ I KATOLIČKOJ CRKVI

“ I verujem u jednu Gnostičku i Katoličku Crkvu Svetlosti, Života, Ljubavi i Slobode, čija Reč Zakona je THELEMA.”

    Sjedinjenje Yod-a Oca i Heh Majke u Vav Sinu uzrokuje Heh ćerku. Sjedinjenje HAOSA i BABALON u BAFOMETU uzrokuje “Gnostičku i Katoličku Crkvu Svetlosti, Života, Ljubavi i Slobode, čija Reč Zakona je Thelema”

    Reč “crkva” dolazi od grčkog Doma Kuriakon, što znači “Kuća Gospodnja” To je mesto gde se skupljamo u drugarstvu da komuniciramo s Najvišim.

    Naša Crkva je i Gnostička i Katolička. Mi smo gnostici jer prihvatamo emanacionističku kosmogoniju Gnostika (kako je tumačena na Drvetu Života i Trideset etira Enoha), i njihovu doktrinu individualnog spasenja/iluminacije kroz Gnozu. Mi smo katolici, jer je naš sistem neelitistički, otvoren svima i od “univerzalnog interesa”; ali takođe i zato što u zajednici sa Rimskom Katoličkom Crkvom, a u opoziciji prema Gnosticima Staroga Eona, potvrđujemo život i rođenje svetima, a brak svetim sakramentom.

    Mi potičemo od Gnostika iz starina, kroz tajnu tradiciju Vitezova Templara, legende o gralu trubadura, tajnog učenja alhemičara, hermetista, kabalista, magičara, rozenkrojcera, masona i sufija.

    Mi smo gnostici po baštini, zajedništvu, i elementima teorije i prakse; ali mi smo izgubili staru ropsku čežnju za oslobođenjem. Više ne opažamo inkarnaciju kao utamničenje Duha u Materiji, već kao poučavanje Materije od Duha. Više se ne zatvaramo u asketska povlačenja, okrećući leđa životu i skupljanju iskustava kao oskvrnuću naše čistoće. Sada, oboružani Novim Zakonom, idemo licem Zemlje i činimo svoju Volju među živima; zračimo svoje Svetlo u svaki zamračeni ugao sveta, i sjedinjujemo se sa svim mogućnostima Postojanja, koje je Čista Radost.

    Formula reči ThELEMA se može proučiti u Magici u teoriji i praksi, VII poglavlje, III deo; i u Zakon je za sve, komentari na Liber AL I:39

O SVECIMA

“I verujem u zajednicu Svetaca.”

    Zajednica znači uzajamno sudelovanje. Svece istinske crkve davnih vremena priziva Đakon u litanijama br.5:

“ Gospode Života i Radosti, koji si moć čoveka, koji si suština svakog istinskog boga koji je na Zemlji, koji prenosiš sled znanja iz generaciju u generaciju, kojeg obožavamu na ledinama i u šumama, na planinama i u pećinama, otvoreno na javnim mestima i tajno u odajama naših kuća, u hramovima od zlata, slonovače i mramora kao i u ovim drugim, našim telesnim hramovima, mi časno slavimo spomen na one vredne ljude koji su od starina obožavali tebe i prikazivali tvoju slavu pred ljudima, Lao-tze i Sidartha i Krishna i Tahuti, Mojsije, Dioniz, Muhamed, i To Mega Therion, kao i Hermes, Pan, Prijap, Oziris i Melkizedek, Khem i Amoun i Mentu, Herakle, Orfej i Odisej; Vergilije, Catullus, Marcijal, Rabelais, Swinburne i mnogi sveti pesnici; Apolon iz Tijane, Simon Magus, Manes, Pitagora, Bazilid, Valentin, Bardesanes i Hippolit, koji su preneli svetlost i znanje nama, njihovim baštinicima i njihovim naslednicima; kao i Merlin, Arthur, Kamuret, Parsifal, i mnogi drugi, proroci, svestenici i kraljevi, koji su protiv neznabožaca nosili Koplje i Pehar, Mač i Disk; kao i sledeći, Carolus Magnus i njegovi vitezovi, William of Schyren, Frederick of Hohenstaufen, Roger Bacon, Jacobus Burgundus Molensis Mučenik, Christian Rosencreutz, Ulrich von Hutten, Paracelsus, Michael Maier, Jacob Boehme, Francis Bacon, Lord Verulam, Andrea, Robertus de Fluctibus, Johannes Dee, Sir Edvard Kelly, Thomas Vaughan, Elias Ashmole, Molinos, Volfgang von Goethe, Ludovicus Rex Bavariae, Richard Wagner, Alphonse Louis Constant, Friedrich Nietsche, Hargrave Jennings, Carl Kellner, Forlong dux, Sir Richard Payne Knight, Sir Rashard Francis Burton, Paul Gauguin, Doctor Gerard Encausse, Doctor Theodor Reuss, i Sir Aleister Crowley. O sinovi Lava i Zmije! Sa svim Tvojim svecima mi časno u spomen slavimo one koji su bili , jesu i dolaze. Neka je snažna, silna i pokroviteljska ovde prisutna njihova Suština, da bi uveličala ovu svetkovinu.”

    Može se primetiti da lista nije kompletna, što je evidentno iz fraza “i mnogi sveti pesnici” i “i mnogi drugi.” Iako imena tih ostalih svetaca naše Crkve nisu spomenuta na ovome mestu, ipak je njihova suština prizvana time što su od posebnog značenja. Ne zaboravimo da su među tim tihim svecima sve žene svetice naše Crkve, (uključujući sve majke) čija imena, u skladu s tradicijom, nisu nikad obelodanjena.

    Nakon što je Đakon prizvao Suštine Svetaca, Svestenik, za vreme posvete elemenata, neposredno pre Trisagiona, obraća se prizvanoj Suštini Svetaca ovim rečima:

“Čujte me svi vi, duhovno prisutni, sveci istinske crkve davnih vremena, od vas mi zahtevamo baštinu, s vama mi tražimo zajedništvo, od vas mi tražimo blagoslov u imenu IAO.”

    Kada izgovara te reči, Sveštenik može izabrati da svoju pažnju fokusira na Pehar, koji je u ruci Sveštenice, jer su sveci dali svaku kap svoje Krvi, svoju Suštinu, u Pehar Babalon. A, budući da je vino u tome peharu već pretvoreno u Krv Boga, Krv Svetaca i Krv Boga su Jedna Krv: “suština svakog istinskog boga koji je na zemlji, održavajući sled znanja iz generacije u generaciju”

    Odatle, kada Crkva priziva svoje Svece, svoje praočeve čija Božanska Krv ispunjava njen Pehar, poučava njene rituale, i gradi zidove njene Spiritualne Građevine; tako čini svako od nas prizivajući naše vlastite svece, naše praočeve i pretke, čija Božanska Krv ispunjava naša tela, poučava našu intuiciju i gradi Astralne Zidove naših Svetih Hramova.

    Formula IAO se treba proučiti u Magici u teoriji i praksi, V poglavlje. U Srcu Majstora, IAO predstavlja “Glas Pelikana”, atribuiran Tipharethu: “sve što živi je krv Srca Majstora: sve Zvezde su Gozba na tom Pašnjaku, trajno u Svetlosti”

Zaključne primedbe

“I kao što se hrana i piće svakodnevno u nama pretvaraju u duhovnu tvar, verujem u Čudo Mise.”

    Čudo Mise je alhemijsko pretvaranje “metala” u “zlato”, tj. transsupsancijacija materije u Božansku Energiju. To pretvaranje se ne pojavljuje samo u Elementima Euharistije za vreme njihovog posvećenja, nego takođe i u pričesnicima za vreme njihovog pričešćivanja. Odatle reči: “ Nema dela mene koji nije od Bogova.” Opaska o hrani i piću je priznanje da je to Čudo stvarno prirodni proces, koji se ostvaruje prepoznavanjem njegove čudotvorne prirode.

“I priznajem jedan Baptizam Mudrošću, kojim postižemo Čudo Inkarnacije.”

    Von Hammerovo razjašnjenje imena Bafomet je Baphe-Metis, Baptizam Mudrošću.

“I priznajem svoj život jednim, individualnim i večnim, koji je bio, jeste i biće.”

    To se može videti iz svega što je pre rečeno u Ispovedi. Postoje mnoge potencijalne interpretacije na mnogim nivoima. Može biti interpretirano kao značenje doktrine metempsihoze, ili da je Život jedan kontinuum, ili da svaki pojedinac sudeluje u prirodi Hadita. U svakom slučaju to je priznanje da život koji poseduju on ili ona nadilazi očigledna vremenska ograničenja. Fraza “koji je bio, jeste i biće” podseća na Simonianski simbolon “On, koji je stajao, stoji i stajaće.”

“AUMGN, AUMGN, AUMGN.”

    To je telemitski oblik Pranave, tajnog vedskog sloga “Aum.” Ovdje se upotrebljava ekvivalentno riječi “Amen” u jevrejsko-hrišćanskoj tradiciji. Upotreba te reči kod Hebreja verovatno potiče iz egipatskog običaja preuzimanja zaveta u ime boga zvanog Amon, Amoun, ili Amen, poznatog kao “Kralj Bogova”, čije ime ostaje “skriveno.” AUMGN je takođe i glas Labuda iz Srca Majstora, pripisan Ketheru.

    Za kompletnu egzegezu telemitske Pranave AUMGN, vidi Magiku u teoriji i preksi, VII poglavlje, V deo.

    Formula AUMGN sadrži zbir celog kreda. Trostruko ponavljanje na kraju Veroispovesti, pečati je i kompletira, prizivajući Svetu Devicu koja se zatim pojavljuje.

5/9/95 Rev. 9/12/98

BELEŠKE:

Verzija ovog eseja je u originalu izdata u knjizi “Mystery of Mystery: a Primer of Thelemic Ecclesiastical Gnosticism”, izdatoj kao Broj 2 u privatnom telemitskom žurnalu Red Flame, koji se može nabaviti od M. Cornelius, P.O. Box 11693, Berkeley, CA, 94714-2693.